Sve izgleda od prilike ovako: klijent koji želi da se pozabavi svojim zdravljem angažuje mene, nutricionistu kako bih mu u tome pomogao. Na samom početku analiziram dosadašnji način ishrane, urade se neophodne laboratorijske analize, i onda zajedno kreiramo jelovnik koji odgovara potrebama i ciljevima. Relativno brzo rezultati postaju više nego vidljivi, a rezultat – energična i zadovoljna mušterija.
Upravo tada nastaju problemi. Nakon ispitavanja od strane kolega o detaljima ishrane, moj klijent se odjednom nađe u unakrsnoj vatri usijanog preslišavanja. Da li tvoj nutricionista zna da crveno meso uzrokuje rak? Da krompir uzrokuje dijabetes? Zar ne bi trebalo da te savetuje da unosiš manje soli, kako bi sprečio visok krvni pritisak?
Ishod svega: Mitovi u mnogome otežavaju moj posao. To je zato što nutritivne dezinformacije varaju ljude i doprinose da budu zbunjeni i frustrirani u svojim pokušajima da se pravilnije hrane, iako su već postigli odlične rezultate. Na sreću, svi smo prosvetljeni rezultatima istraživanja. Pred vama su pet prehrambenih greški koje možete zauvek da zaboraviite.

MIt 1
“Visok unos proteina je štetan za vaše bubrege.”
Izvor: 1983 godine naučnici su otkrili da unošenjem veće količine proteina doprinosi povećanju “glomerularne filtracije”. Sma­trajte da je GF količina krvi koju vaši bubrezi filtriraju tokom minuta. Iz ovih nalaza, mnogi naučnici su izvukli zaključak da visok nivo GF izlaže bubrege većem stepenu stresa.
Š Šta nauka stvarno pokazuje: Pre gotovo dve decenije, Holandski naučnici su ustanovili da iako visoko proteinski obrok dovodi do povećanja GF, to nije imalo nikakvog nepoželjnog delovanja na celokupnu funkciju bubrega. U stvari, ne postoji ni jedna studija koja pokazuje da povećani unos proteina, naročito do 2 grama po kilogramu telesne težine dnevno oštećuje zdrave bubrege.
Š Zaključak: Nije sve tako komplikovano kako se čini. Dovoljno je samo da količina unetih proteina prilagodi ciljanoj telesnoj težini. Na primer, ukoliko ste teški oko 100 kilograma, a želite da dostignete 90 kilograma, onda bi vaš dnevni unos proteina trebalo da bude 90 grama. Isto pravilo važi i ukoliko želite da povećate svoju kilažu.

MIT 2
“Slatki krompir je bolji izbor nego beli krompir.”
Izvor: Danas gotovo svi jedu industrijski procesiranu verziju belog krompira. Najbolji primer su pomfrit i čips, čija je konzumacija dovedena u vezu sa gojaznošću i sa povećanjem rizika od dijabetesa. U međuvremenu, slatki krompir (Ipomoea batatas), se najčešće koristi ceo, a smatran je daleko nutritivno bogatijim, uz manji glikemijski indeks od svog krtolastog srodnika.
Š Šta nauka stvarno pokazuje: Beli krompir i slatki krompir imaju različitu hranljivost, ipak to ne znači da je jedan bolji od drugog. Na primer, slatki krompir sadrži više vlakana i vitamina A, dok beli krompir sadrži više minerala, poput gvožđa, magnezijuma i kalijuma. Što se tiče glikemijskog indeksa, sladak krompir na skali ima manju vrednost, ali kuvani beli krompir se obično ne jede bez sira, pavlake ili butera. Svi ovi dodaci sadrže masti, koji doprinose smanjenju glikemijskog indeksa obroka.
Š Zaključak: Način na koji konzumirate krompir, kao što je na primer celi krompir u odnosu na obrađeni krompir koji se koristi za dobijanje čipsa, je mnogo važniji nego sam izbor krtole.

MIT 3
“Crveno meso prouzrokuje kancer.”
Izvor: U studiji iz 1986 godine, japanski naučnici su otkrili kancer koji se razvijao kod pacova koji su hranjeni “heterocikličnim aminima”, jedinjenjem koje nastaje kao posledica preterano termički obrađeneg mesa. Od tada, neke studije stanovništva su ukazale na potencijalnu vezu između mesa i kancera.
Š Šta nauka stvarno pokazuje: Nijedna studija nije ustanovila direktnu uzročno-posledičnu vezu između konzumiranja mesa i kancera. A što se tiče studije stanovništva, one su isuviše daleko od zaključka. To je zbog toga što se oslanjaju na široka istraživanja navika u ishrani ljudi i zdravstvenih problema, tako da su ti brojevi potrebi samo za praćenje određenih pojava, ali ne i za otkrivanje njihovog uzroka.
Š Zaključak: Ne morate da ostavite roštilj. Ljubitelji mesa koji su zabrinuti zbog potencijalnog rizika ovako pripremljenog mesa ne moraju da izbegavaju svoju omiljenu hranu. Umesto toga, dovoljno je da pre jela samo skinete one prekomerno ispečene delove mesa.

MIT 4
“Visoko fruktozni kukuruzni sirup više goji nego običan šećer.”
Izvor: U jednoj studiji iz 1968 godine, pacovima je davana velika količina fruktoze i došlo je do stvaranja velike količine masti u njihovom krvotoku. Onda, 2002 godine naučnici jednog američkog univerziteta su objavili studiju kojom je primećeno da je povećena konzumacija fruktoze, uključujući i visoko fruktozni kukuruzni šećer, paralelna sa izrazitim povećanjem stepena gojaznosti.
Š Šta nauka stvarno pokazuje: Oba šećera, što znači i visoko fruktozni kukuruzni šećer i saharoza ili poznatija kao beli šećer sadrže podjednaku količinu fruktoze. Na primer, dva najčešće korišćena tipa visoko fruktoznih kukuruznih sirupa u svom sastavu imaju od 42 do 55 odsto fruktoze. Beli šećer je praktično identičan, s obzirom na to da sadrži 50 odsto fruktoze. Upravo zbog ovoga su naučnici sa američkog univerziteta odredili unos fruktoze i od visoko fruktoznog kukuruznog sirupa i saharoze. Istina je da ne postoje dokazi koji bi ukazali na razliku ove dve vrste šećera. Oba će dovesti do povećanja telesne težine ukoliko se prekomerno koriste.
Š Zaključak: Oba navedena šećera treba konzumirati u umerenim količinama, tako što ćete sokove, zaslađene voćne sokove i deserte držati pod kontrolom.